Prvi izložbeni koliji- 1. deo

I dalje sam sa Denlingerom i “Potpunim kolijem”, i to u delu u kome se fokusira na izložbenog kolija. Ovaj deo je jako interesantan, jer se pominju “praoci” modernog kolija, mužjaci, čiju krv navodno imaju svi danas postojeći koliji. Kako se čini iz pročitanog u knjizi, izložbeni počeci škotskog ovčara počinju 1871. godine na izložbi u Birmingemu. Na toj izložbi bilo je prijavljeno 17 kolija, od kojih su dva započela (izložbenu) istoriju rase:

  • Old Mec, vlasništvo Harry Lacy, i
  • Old Cockie, tada vlasništvo W. White, docnije vlasništvo W.H. Johnsona.

Na toj izložbi, Old Mec je pobedio Old Cockiea. Međutim, Old Cockie je na kasnijim izložbama više puta pobeđivao Old Meca, a i savremenici su govorili da je Old Cockie bio bolji pas, odnosno koli. (Na nekom drugom mestu sam inače pročitala da je Old Cockie prvi izlagani sable- žuti škotski ovčar).

Verovatno najbitnije ime za početak rase jeste Trefoil. Ovo je pas kome se pripisuje status Adama rase, pas koji bi se navodno takođe trebalo naći u svim danas poznatim i nepoznatim krvnim linijama. Old Cockie i Old Mec u svim tim linijama imaju utoliko udela, što je Trefoil pario kuju Maude, potomka Old Cockiea i Old Meca (kako razumem, prvi je bio deda Maude, a drugi otac), koja je 4. januara 1879. godine oštenila Charlemagnea. Svaki bitan koli (Denlingerove) današnjice vuče svoje korene po muškoj liniji od Metchley Wondera (oštenjenog 2. marta 1886. godine), preko Seftona (1884. godina), preko Charlemagnea do Trefoila (registarski broj 4523).

Slika Trefoila

Slika Trefoila, meni nepoznatog autora

Charlemagne, fotografija uzeta sa http://www.pedigreedatabase.com

Sledeće veliko “pseće ime” toga vremen, a verovatno i rase uopšte, je CH Christopher, registarski broj 25177. Christopher, vlasništvo Stretcha, je bio praunuk Charlemagnea, a otac Egbaston Marvela (koji je u rodovnim knjigama bio registrovani i kao Ormskirk Ambrose (registarski broj 27397), Stracathro Ralpha i Ormskirk Chrissa. Ormskirk Ambrose i Stracathro Ralph su od dve različite kuje, ali su rođeni istog dana- 1. septembra 1888. godine.  Od Ormskirk Amrosea potiču i Parbold Piccolo, rođen 1899, i Squire of Tyton, rođen 1904. godine.

CH Christopher je prodat Mitchellu Harrisonu, vlasniku odgajivačnice Chestnut Hills blizu Filadelfije (prvi podatak u knjizi “Potpuni koli” o izvozu kolija u USA). Chestnut Hills je tada vodio dr Henry Jarrett, danas (Denlingerovo danas) i dalje jedan od najpoštovanijih kinoloških sudija. Ideja je bila da Christopher u Americi poboljša krv kolija, ali se nije pokazao kao priplodnjak. Uzrok ovome može vrlo lako biti činjenica da Amerikanci u to vreme još nisu naučili da je za odgoj bitno imati i kvalitetne ženke, ne samo vanserijske mužjake.

Po Denlingerovom mišljenju, fotografije govore da je Christopher bio tipičan koli, senzacionalnog izgleda za svoje vreme, ali i pas, koji bi se danas (Delningerovo danas) izgubio u moru izložbenih kolija. Charlemagneova glava je, opet, pa bila mala i šiljata. Na fotografijama, Old Cockie je bio sasvim običan pas, teških ušiju, više pas “farmerskog tipa”. Postavlja se pitanje kako jedan tako hvaljeni pas, kao što je Old Cockie, na slici izgleda kao svaki drugi pas sa salaša i farmi. Ljudi su tvrdili da je to zato što je Old Cockie na dostupnim fotografijama imao oko 10 godina, a opisi savremenika potiču iz Old Cockieve mladosti, kad nije bio fotografisan. Denlinger opet misli da je razlog tome zaboravnost i preterivanje starih ljudi. Misli da su ode Cockievom izgledu ipak samo nerealne slike ljudi u ozbiljnim, za ljudsku memoriju, osetljivim godinama, ne i činjenice. Denlinger navodi još jednu činjenicu, meni jako interesantnu, kao razlog u razilaženju tuđih viđenja eksterijera Old Cockiea i eksterijera zabeleženog na fotografijama: i tada su vlasnici pasa bili jako sujetni i osetljivi na negativne, ali ipak opravdane primedbe, pa su se kritičari tog doba verovatno trudili da se ne zamere vlasniku Old Cockiea lošom kritikom.

Ch Christopher, slika uzeta sa http://www.pedigreedatabase.com

Po slikama i fotografijama dostupnim na internetu, za Trefoila uopšte ne bih rekla ni da je bio koli. Charlemagne pre liči na australijskog ovčara ili mešanca škotskog i australijskog ovčara. Christoher je opet, prema gornjoj slici, pas, koga bih ja lično bez problema i danas izvela na izložbu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s