Ukrštanje sa barzojem

Denlinger se u “Potpunom koliju” osvrće i na ukrštanje kolija sa barzojem. U to vreme, kaže, pravac u odgoju je nalagao sužavanje glave u kolija. Uobičajena selekcija kolija uže glave je bio put kojim se nije htelo krenuti, nije bilo vremena za to. Tržište je tražilo usku glavu, najbrži put da se to postigne jeste bio out-crossing na barzoja, pa back-crossing na kolija, kako bi se izbacile ostale, u škotskog ovčara nepoželjne, odlike ruskog hrta. Denlinger kaže da je ovo moralo dovesti do krivotvorenja rodovnika (verovatno zato što ne postoje tragovi ovog ukrštanja u zvaničnim knjigama kinoloških saveza i društava).

Možda do out-crossinga na barzoja nikad nije ni došlo, jer za to ne postoje materijalni dokazi. Međutim, neke eksterijerne odlike dugodlakog škotskog ovčara ipak ukazuju na ovo ukrštanje. A pored toga, postoje govorkanja da su neki Denlingerovi savremenici mogli da imenuju čoveka, koji je bio “krivac” za ovo mešanje rasa.

U prilog tezi da je ukrštanja sa barzojem ipak bilo, govori ne samo uska i produžena glava kolija, već i mane glave škotskog ovčara koje su se pojavile, a koje se mogu pripisati upravo hrtu: hrtolika glava, rimski nos, talasasta dlaka.

“Nasleđe” barzoja:

"Hrtolika glava"

Hrtolika glava kao mana

"Rimski nos"

Rimski nos kao mana

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s