Kako Rodžers vidi škotskog ovčara (obuka, izgled i ostalo)

Rodžers u predgovoru “Obuke i nege kolija”, daje jedan super savet: pre nego što nabavi psa, novajlija treba prvo da nauči da iskontroliše vlastiti temperament. Kad novi vlasnik ima kontrolu nad sobom i dovoljno snažnu volju, treba mu dozvoliti da kupi jedno dobro i senzibilno štene kolija, sa glavom “koja nije duža od 10 i po inči”. Ne shvatam kriterijum glave od 10 i po inči, ali razumem da je to u vreme pisanja knjige bilo merilo dobrog psa, štagod “dobro” u ovom slučaju značilo (sledeći zadatak za mene: je li “glava od 10 i po inči dužine” samo mit ili zaista ima nečeg u tome?).

Kad uzme psa u rad, čovek nikad ne treba da radi sa štenetom u njegovim “mušičavim” trenucima. Svaki pas ima takve momente, i rad sa njim u to vreme može samo da upropasti psa. Kad psa “spopadnu bubice”, valja ga odvesti na mirno mesto da prespava tu svoju fazu. Obično posle 24 sata, štene je ponovo orno i pogodno za rad.

Manje-više isto se odnosi i na čoveka. Rodžers je sa psima radio, kako kaže, “primenom snage volje”. Izadje sam sa  psom i odmerava snagu svoje volje sa snagom volje psa. Kaže da ova vežba obično ne uspeva ukoliko je čovek bio ljut, nervozan, neraspoložen u prethodnih 24 sata. Tada to pas oseti i nema dobrog rada sa štenetom. Kao i pas, čovek u takvoj situaciji treba da odmori i da vežba sa psom nakon što je barem 24 sata bio dobrog raspoloženja.

Rodžersa su nemali broj puta pitali da li je za rad bolji mužjak ili ženka. Po njegovom mišljenju, najbolje što se može uzeti za rad jeste sterilisana ženka kolija. Kaže da su čistije, mudrije i privrženije.

Rodžers posredno daje i mišljenje o izložbenom koliju svoga vremena (da podsetim, to je bilo pre stotinak godina). Pravi ljubitelj i odgajivač škotskog ovčara bi morao da zna da odsudi grupu pasa, u kojoj je škotski ovčar eksterijerno i radno najzapušteniji pas. Nije izuzetak da bude nagrađen pas, koji nije u stanju da okupi stado trčeći 700-800 metara, i to sve zbog slabih kukova. Ima onoliko šampiona, kod kojih se ne vodi računa niočemu, sem o glavi i ušima.To je, po Rodžersu, “napredak unazad”.

Odgajivač, koji se bavi kolijima deset godina, mora imati oko za rasu koliko i jedan sudija. Međutim, postavlja se pitanje i kakve su današnje sudije. Koliko njih je u životu imalo kolija, a koliko njih je tek imalo priliku da trenira kolija. Koli od pre par godina (pre 100 i par godina) je bio rezlutat dugovremene selekcije, i žrtvovanje takvog psa zarad jednog barzoja je zločin. Ako se vratimo nekadašnjem kompaktnom, korisnom, inteligentnom, sposobnom psu oličenom u Eclipsu i drugima onog vremena (kraj 19. veka) i uporedimo ga sa današnjim (Rodžersova današnjica) dugačkim i špicastim kolijem, vidi se kuda se ide sa rasom.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s