Opšti utisak o godišnjem odmoru: Megi, hoćeš i sledeće godine na more?

Kako je boravak na moru uticao na Megi i njenog cimera Muku?

  1. Recimo da smo ostali bez “kragne”. Megi je svakog dana odmora bila praktično mokra. Iako sam ponela čitav “pribor za ulepšavanje” ne mogu se pohvaliti da sam baš bila revnosna u iščešljavanju psa. Za to je jadna Megi platila cenu. Dlaka ispod njuške i na grudima joj se jako mrsila, pa sam povadila baš mnogo čvorova, što je kao posledicu imalo prilično osiromašenje grive. Ovo se verovatno moglo sprečiti svakodnevnim išćešljavanjem, međutim i ja sam bila na godišnjem odmoru, što je podrazumevalo i da me mrzi da svakodnevno iščetkavam psa. Sva sreća pa se Megi ne izlaže, inače kako bismo stanje krzna dovedeli u red. Pošto se nije kupao, ovakve probleme nismo imali sa Mukom. Mada, sve i da je plivao, problema ne bi bilo, jer je Muka kratkodlak.
  2. Ređa stolica ili proliv su bili Megina svakodnevnica. Megi nije pila slanu vodu, ali je potpuno normalno da sa svakim ulaskom u vodu, pogotovo ako ide po drvo, popije po koji gutljaj mora. Salinitet je svakako uticao na njen želudac. Pošto nije prilazio vodi, Muka ovih problema nije imao.
  3. Ekstremna osetljivost i uznemirenost. Od kad je došla kod nas, Megi nije menjala dom (nismo se selili, nismo je ostavljali kod prijatelja ili u psećim pansionima i slično). Ovo joj je bio prvi put da je promenila mesto boravka. Ova promena je predstavljala očito ogroman emotivni izazov za nju. Kad bih je ostavila samu sa Mukom u apartmanu, nakon što se vratim, radovala bi mi se kao da se nismo videle pet dana, a ne tek sat ili dva. Kad smo išli u šetnju, insistirala je da svi budemo na ne više od metar i po udaljenosti. Čim bi se neko izdvojio iz naše male grupe, vukla bi kao pomahnitala na povodniku, što u normalnim, poznatim i “gradskim” uslovima baš nikad ne radi. Kako smo se vratili kući, tako se njeno ponašanje odmah vratilo u normalu. Muka nije reagovao burno kao Megi, ali i kod njega se svakako primećivao veoma visok nivo pozornosti.
  4. Vožnja. Megi je, u odnosu na moja očekivanja, vožnju od najmanje 10 sati u jednom pravcu sa kraćim prekidima radi obavljanja nužde i pojenja, podnela vanserijski dobro. Sem možda prvih pola sata kad smo krenuli iz Beograda, ceo put i na more, i kući je mirno preležala na zadnjem sedištu. Sve vreme je naravno bila vezana sigurnosnim pojasom. Sa Mukom smo međutim imali malih poteškoća. Pokazalo se da Muka daleko teže podnosi put. Nijedan pas nije bio hranjen čitav jedan dan pred  put, ali je Muka povraćao i vodu, koju bi usput pio. Zbog toga sam već na drugoj pauzi ograničila unos vode kod oba psa. Nisu pili koliko su hteli, već strogo dozirano, tek da nakvase grlo, jedva 2-3 gutljaja.

Sve u svemu, mislimo da ćemo zajedničji godišnji odmor ponoviti. Možda koliko i za zimski rasput🙂

Megi u kolima- povratak sa mora

Megi u kolima- povratak sa mora

Muka u kolima- povratak sa mora

Muka u kolima- povratak sa mora

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s